ZA BESPLATAN SADRŽAJ, pratite link ka plejlisti sedmog razreda (share & subscribe): https://youtu.be/ve-5g6fHf9w

Tekst urađenih zadataka u ovom kursu

1.       Наиласком на низбрдицу крећући се равномерно убрзано, бициклиста за 2 секунде повећа брзину за 2 m/s, Колико је његово убрзање?

1. Nailaskom na nizbrdicu krećući se ravnomerno ubrzano, biciklista za 2 sekunde poveća brzinu za 2 m/s, koliko je njegovo ubrzanje?

2.       Крећући се равномерно успорено за 1/3 минуте тело смањи брзину за 90 km/h. Одреди успорење тела.

2. Krećući se ravnomerno usporeno za 1/3 minuta telo smanjuje brzinu za 90 km/h. Odredi usporenje tela.

3. Након давања сигнала стартним пиштољем тркачи су кренули са старtа и после 4 секунде убрзавања постигли брзину од 10 m/s. Под претпоставком да су се кретали равномерно убрзано одреди убрзање тркача.

3. Nakon davanja signala startnim pištoljem trkači su krenuli sa starta i posle 4 sekunde ubrzanja dostigli brzinu od 10 m/s. Pod pretpostavkom da su se kretali ravnomerno ubrzano odredi ubrzanje trkača.

4.       Тело се кретало брзином од 20 m/s и зауставило се за 5 s крећући се равномерно променљиво. Одреди успорење тела.

4. Telo se kretalo brzinom od 20 m/s i zaustavilo se za 5 s krećući se ravnomerno promenljivo. Odredi usporenje tela.

5.       Поред коњаника који је мировао, пројури воз крећући се равномерно праволинијски брзином од 15 m/s. После колико времена ће коњаник постићи исту брзину као воз, ако је коњ из стања мировања почео да се креће равномерним убрзањем од 2 m/s²?

5. Pored konjanika koji je mirovao, projuri voz krećući se ravnomerno pravnolinijskim brzinama od 15 m/s. Posle koliko vremena će konjanik postići istu brzinu kao voz, ako je konj iz stanja mirovanja počelo da se kreće ravnomernim ubrzanjem od 2 m/s²?

6.       Тело које се креће брзином од 10 m/s почне да равномерно успорава успорењем од 2 m/s². После колико времена ће му се брзина смањити на 2 m/s?

6. Telo koje se kreće brzinom od 10 m/s počinje da ravnomerno usporava usporenjem od 2 m/s². Nakon koliko vremena će vam se brzina smanjiti na 2 m/s?

7.       Аутобус се приближава јелену који стоји на путу, брзином од 20 m/s. Када је возач приметио јелена почео је да кочи са равномерним успорењем од 1 m/s². Колика ће му бити брзина после 5 s успоравања?

7. Autobus se približava jelenu koji stoji na putu, brzinom od 20 m/s. Kada je vozač primetio jelena počeo je da koči sa ravnomernim usporenjem od 1 m/s². Koliko će mu biti brzina posle 5 s usporavanja?

8.       Из стања мировања тело крене да равномерно убрзава убрзањем од 1 m/s2. Колика ће му бити брзина 1 минут од почетка кретања?

8. Iz stanja mirovanja telo krene da ravnomerno ubrzava ubrzanjem od 1 m/s^2. Koliko će mu biti brzina 1 minut od početka kretanja?

9.       Возећи се брзином од 54 km/h, мотоциклиста дода гас и почиње да претиче аутомобил равномерним убрзањем од 4 m/s². Ако је претицање трајало З секунде, колики је пређени пут мотоциклисте током претицања аута?

9. Vozeći se brzinom od 54 km/h, motociklista dodaje gas i počinje da pretiče automobil ravnomernim ubrzanjem od 4 m/s². Ako je preticanje trajalo 3 sekunde, koliko je pređeni put motocikliste tokom preticanja auta?

10.     Тело има почетну брзину од 100 m/s. Колики пут пређе за 10 секунди равномерног успоравања интезитетa од 0.5 m/s²?

10. Telo ima početnu brzinu od 100 m/s. Koliki put pređe za 10 sekundi ravnomernog usporavanja inteziteta od 0,5 m/s²?

11.     Тело се креће равномерним убрзањем од 2 m/s². Колики пут ће прећи од тренутка када му је почетна брзина 2 m/s до тренутка када постигне брзину од 10 m/s?

11. Telo se kreće ravnomernim ubrzanjem od 2 m/s². Koliki put će preći od trenutka kada mu je početna brzina 2 m/s do trenutka kada će postići brzinu od 10 m/s?

12.     Тело се кретало брзином од 30 m/s. При равномерном успоравању потребно му је да пређе 45 m да би се зауставио. Одредити убрзање тела.

12. Telo se kretalo brzinom od 30 m/s. Pri ravnomernom usporavanju potrebno mi je da pređe 45 m da bi se zaustavio. Odrediti ubrzanje tela.

13.     Тело је прешло 300 m успоравајаући 6 s равномерним успорењем од 2 m/s². Колика му је била почетна брзина?

13. Telo je prešlo 300 m usporavajući 6 s ravnomernim usporenjem od 2 m/s². Koliko mu je bila početna brzina?

14.     Током равномерно убрзаног кретања у посматраном временском интервалу, почетна брзина тела износила је 10 m/s а крајња 20 m/s. Одреди средњу брзину кретања тела током посматраног интервала.

14. Tokom ravnomerno ubrzanog kretanja u posmatranom vremenskom intervalu, početna brzina tiela bila je 10 m/s, a konačna brzina 20 m/s. Odrediti prosečnu brzinu kretanja tela tokom posmatranog intervala.

15.     Тело из стања мировања, равномерно убрзаним кретањем постигне брзину од 10 m/s. Колика је средња брзина кретања тела?

15. Telo iz stanja mirovanja ravnomerno ubrzanim kretanjem postiže brzinu od 10 m/s. Kolika je prosečna brzina tijela?

16.     Колики пут пређе ауто за 1 час и 20 минута, крећући се све време брзином приказаној на брзиномеру?

16. Koliki put automobil pređe za 1 sat i 20 minuta, krećući se celo vrijeme brzinom prikazanom na brzinomeru?

17.     Колико је убрзање тела које из стања мировања пређе З  m за време од 2 s равномерно убрзавајући?

17. Koliko je ubrzanje tela koje  iz mirovanja pređe 3 m vreme od 2 s ravnomerno ubrzavajući?

18. Тело сваке секунде повећа брзину за 1 m/s. Колико је убрзање тела?

18. Telo svake sekunde poveća brzinu za 1 m/s. Koliko je ubrzanje tela?

19. Крећући се низ равну низбрдицу равномерно убрзавајући, лопта из стања мировања постигне брзину од 2 m/s за време од 1s. Одреди њено убрзање а затим колико ће времена проћи од почетка кретања па до постизања брзине од 6 m/s.

19. Krećući se niz ravnu nizbrdicu ravnomerno ubrzavajući, lopta iz stanja mirovanja postigne brzinu od 2 m/s za vreme od 1s. Odredi njeno ubrzanje a zatim koliko će vremena proći od početka kretanja pa do postizanja brzine od 6 m/s.

20. Средња брзина тела током равномерног успоравања је 10 m/s. Ако му је почетна брзина била 20 m/s, одредити његову крајњу брзину?

20. Srednja brzina tela tokom ravnomernog usporavanja je 10 m/s. Ako mu je početna brzina bila 20 m/s, odrediti njegovu krajnju brzinu?

21 . На графицима 5а и 5б је приказана зависност брзине (v ) од времена кретања (t) неког тела које се кређе про праволинијској путањи . Одреди убрзање тела у оба случаја.

21 . Na graficima 5a i 5b je prikazana zavisnost brzine (v ) od vremena kretanja (t) nekog tela koje se kređe pro pravolinijskoj putanji . Odredi ubrzanje tela u oba slučajа.

22. На приказаном графику зависности брзине кретања неког тела од времена (график 6) одреди брзину у временским тренуцима: 0s, 1s, 2s, 3s, 4s, 5s, 6s i 7s.

22. Na prikazanom grafiku zavisnosti brzine kretanja nekog tela od vremena (grafik 6) odredi brzinu u vremenskim trenucima: 0s, 1s, 2s, 3s, 4s, 5s, 6s i 7s.

23. Са приказаног графика 7 брзине кретања неког тела (које се креће по праволинијској путањи) одреди временске тренутке када брзина износи 0 m/s, 1 m/s, 3 m/s и 5 m/s?

23. Sa prikazanog grafika 7 brzine kretanja nekog tela (koje se kreće po pravolinijskoj putanji) odredi vremenske trenutke kada brzina iznosi 0 m/s, 1 m/s, 3 m/s i 5 m/s?

24. Популарне трке драгстера (специјална возила за трке), одвијају се на стазама дужине 1000 стопа (305 m). Ако сматрамо да драгстери крећу из стања мировања и имају константно убрзање од 42 m/s², одредити колико времена траје трка? Колику брзину, изражену у km/h, драгстери постигну на крају трке?

24. Popularne trke dragstera (specijalna vozila za trke), odvijaju se na stazama dužine 1000 stopa (305 m). Ako smatramo da dragsteri kreću iz stanja mirovanja i imaju konstantno ubrzanje od 42 m/s², odrediti koliko vremena traje trka? Koliku brzinu, izraženu u km/h, dragsteri postignu na kraju trke?

25. Алекса се, равномерно убрзавајући из стања мировања, спустио низ коси део тобогана дужине 10 m за 2 s. Даље се кретао равномерно по хоризонталном делу тобогана  постигнутом брзином у трајању од 0,5 s пре него што је упао у базен. Одреди колико му је убрзање приликом спуштања низ стрми део тобогана, брзину на крају стрмог дела тобогана и средњу брзину на целом путу?

25. Aleksa se, ravnomerno ubrzavajući iz stanja mirovanja, spustio niz kosi deo tobogana dužine 10 m za 2 s. Dalje se kretao ravnomerno po horizontalnom delu tobogana postignutom brzinom u trajanju od 0,5 s pre nego što je upao u bazen. Odredi koliko mu je ubrzanje prilikom spuštanja niz strmi deo tobogana, brzinu na kraju strmog dela tobogana i srednju brzinu na celom putu?

26. Чим се укључио на пут где је дозвољена већа брзина, наставник физике Миле је дао гас „до даске“ (истовремено погледавши на брзиномер и часовник), и кренуо да убрзава до дозвољене брзине. Знајући да се Милетов ауто кретао равномерно убрзано, убрзањем од 5 m/s², са приложених слика утврди колика је дозвољена брзина на путу.

26. Čim se uključio na put gde je dozvoljena veća brzina, nastavnik fizike Mile je dao gas „do daske“ (istovremeno pogledavši na brzinomer i časovnik), i krenuo da ubrzava do dozvoljene brzine. Znajući da se Miletov auto kretao ravnomerno ubrzano, ubrzanjem od 5 m/s2, sa priloženih slika utvrdi kolika je dozvoljena brzina na putu.

27.     За време од 2 s, тело равномерно повећа брзину са 2 m/s на 8 m/s. Одредити убрзање, а онда и брзину после наредне 2 s кретања, ако је тело наставило да убрзава на исти начин.

27. Za vreme od 2 s, telo ravnomerno poveća brzinu sa 2 m/s na 8 m/s. Odrediti ubrzanje, a onda i brzinu posle naredne 2 s kretanja, ako je telo nastavilo da ubrzava na isti način.

28. Равномерно убрзавајући из стања мировања, тело пређе 100 m зa трећину минута. Коликоје убрзање тела а колика његова крајња брзина?

28. Ravnomerno ubrzavajući iz stanja mirovanja, telo pređe 100 m za trećinu minuta. Kolikoje ubrzanje tela a kolika njegova krajnja brzina?

29. Теодора и Марко су посматрали две равне низбрдице дужине 15 m и 9 m и занимало их је која је стрмија. Теодора је утврдила да се на првој кугла скотрља за 10 s, а Марко да се на другој кугла скотрља за 7 s. Одредите где је убрзање веће, и која низбрдица је стрмија.

29. Teodora i Marko su posmatrali dve ravne nizbrdice dužine 15 m i 9 m i zanimalo ih je koja je strmija. Teodora je utvrdila da se na prvoj kugla skotrlja za 10 s, a Marko da se na drugoj kugla skotrlja za 7 s. Odredite gde je ubrzanje veće, i koja nizbrdica je strmija.

30. На излазу из цеви пушке метак има брзину од 1 000 m/s. Ако је дужина цеви пола метра, одредити убрзање метка и време које метак проведе у цеви током испаљивања под претпоставком да се кретао равномерно убрзано.

30. Na izlazu iz cevi puške metak ima brzinu od 1 000 m/s. Ako je dužina cevi pola metra, odrediti ubrzanje metka i vreme koje metak provede u cevi tokom ispaljivanja pod pretpostavkom da se kretao ravnomerno ubrzano.

31. Брзина тела је била 5 m/s, а онда се почела сваке 2 s увећавати за 3 m/s. Прво усмено одреди колика је брзина после 4 s од тренутка када се почела мењати, а онда напиши правилан рачунски поступак.

31. Brzina tela je bila 5 m/s, a onda se počela svake 2 s uvećavati za 3 m/s. Prvo usmeno odredi kolika je brzina posle 4 s od trenutka kada se počela menjati, a onda napiši pravilan računski postupaк.

32. На основу приказаних табела, графички представи везу између датих величина, и одговори које врсте кретања тела по праволинијској путањи су описане добијеним графицима.

32. Na osnovu prikazanih tabela, grafički predstavi vezu između datih veličina, i odgovori koje vrste kretanja tela po pravolinijskoj putanji su opisane dobijenim graficima.

33. На основу приказаног графика 8 одреди пређени пут за прве 3 s и за првих 5 s кретања, Израчунај брзине за дата времена.

33. Na osnovu prikazanog grafika 8 odredi pređeni put za prve 3 s i za prvih 5 s kretanja, Izračunaj brzine za data vremena.

34. На основу приказаних графика 9а, 9б и 9в брзине кретања неког тела (по праволинијској путањи) израчунај убрзање и пређени пут.

34. Na osnovu prikazanih grafika 9a, 9b i 9v brzine kretanja nekog tela (po pravolinijskoj putanji) izračunaj ubrzanje i pređeni put.

35. На графику 10 су приказане две линије које представљају зависност брзине од времена кретања два тела (која се крећу по праволинијској путањи). Одредити које тело има веђе убрзање и колико пута.

35. Na grafiku 10 su prikazane dve linije koje predstavljaju zavisnost brzine od vremena kretanja dva tela (koja se kreću po pravolinijskoj putanji). Odrediti koje telo ima veđe ubrzanje i koliko puta.

36. Тело пређе пут од 100 m за 10 s крећући се константном брзином, а онда наредних 5 s равномерно убрзава убрзањем од 2 m/s². Прво израчунати брзину на првом делу пута а онда пређени пут на другом делу, као и средњу брзину на целом путу.

36. Telo pređe put od 100 m za 10 s krećući se konstantnom brzinom, a onda narednih 5 s ravnomerno ubrzava ubrzanjem od 2 m/s2. Prvo izračunati brzinu na prvom delu puta a onda pređeni put na drugom delu, kao i srednju brzinu na celom putu.

37. Марко је утврдио следеће: којом год брзином да наиђе на узбрдицу а не окреће педале, његов бицикл успорава тако да сваке секунде смањи брзину за 3,6 km/h. Ако је узбрдица дужине 20 m, одреди успорење а затим одреди коликом брзином треба да дође до узбрдице би се за ставио тачно на врху.

37. Marko je utvrdio sledeće: kojom god brzinom da naiđe na uzbrdicu a ne okreće pedale, njegov bicikl usporava tako da svake sekunde smanji brzinu za 3,6 km/h. Ako je uzbrdica dužine 20 m, odredi usporenje a zatim odredi kolikom brzinom treba da dođe do uzbrdice bi se za stavio tačno na vrhu.

38. Теа је од хронометара имала једино стару штоперицу која може да мери само временски интервал до 10 s. Одредила је да кликер низ сту му раван за 10 s пређе пут од 5 m. Пошто је стрма раван дугачка 10 m, Теа је претпоставила да је време преласка целе равни 20 s, али сумња у тај резултат. Помози Теи да одгонетне да ли је у праву тако што ћеш прво одредити убрзање кликера, а онда и тражено време преласка целе стрме равни.

38. Tea je od hronometara imala jedino staru štopericu koja može da meri samo vremenski interval do 10 s. Odredila je da kliker niz stu mu ravan za 10 s pređe put od 5 m. Pošto je strma ravan dugačka 10 m, Tea je pretpostavila da je vreme prelaska cele ravni 20 s, ali sumnja u taj rezultat. Pomozi Tei da odgonetne da li je u pravu tako što ćeš prvo odrediti ubrzanje klikera, a onda i traženo vreme prelaska cele strme ravni.

39. Топ је испалио гранату брзином од 500 m/s. Ако се граната кретала равномерно убрзано  унутар цеви дужине 2 m одреди средњу брзину кретања гранате у цеви, као и време које је у њој провела током кретања. Нацртати график зависности брзине од времена а потом на линији графика тачком обележи средњу брзину. Помоћу графика одреди после колико времена је граната постигла средњу брзину.

39. Top je ispalio granatu brzinom od 500 m/s. Ako se granata kretala ravnomerno ubrzano unutar cevi dužine 2 m odredi srednju brzinu kretanja granate u cevi, kao i vreme koje je u njoj provela tokom kretanja. Nacrtati grafik zavisnosti brzine od vremena a potom na liniji grafika tačkom obeleži srednju brzinu. Pomoću grafika odredi posle koliko vremena je granata postigla srednju brzinu.

40. Да би се укључио на аутопут потребном брзином од 80 km/h, аутомобил из зауставне траке дужине 100 m крене да равномерно убрзава. Колико аутомобил треба да повећава брзину сваке секунде, да би се до краја зауставне траке укључио потребном брзином на аутопут?

40. Da bi se uključio na autoput potrebnom brzinom od 80 km/h, automobil iz zaustavne trake dužine 100 m krene da ravnomerno ubrzava. Koliko automobil treba da povećava brzinu svake sekunde, da bi se do kraja zaustavne trake uključio potrebnom brzinom na autoput?

41. При карате ударцу којим каратиста ломи циглу, његова рука постиже брзину од 10 m/s пре ударца. Деформишући при ударцу о цигле шака до заустављања пређе 0,5 cm. Претпостављајући да се шака при том кретала равномерно успорено, одреди њено успорење.

41. Pri karate udarcu kojim karatista lomi ciglu, njegova ruka postiže brzinu od 10 m/s pre udarca. Deformišući pri udarcu o cigle šaka do zaustavljanja pređe 0,5 cm. Pretpostavljajući da se šaka pri tom kretala ravnomerno usporeno, odredi njeno usporenje.

42. У табели су дати подаци потребни за одређивање посебно екстремних убрзања која се могу срести у свету око нас. Претпостављајући да су се ова тела кретала равномерно променљиво, твој задатак је да израчунаш убрзања и да их у новој табели поређаш од најмањег ка највећем.

42. U tabeli su dati podaci potrebni za određivanje posebno ekstremnih ubrzanja koja se mogu sresti u svetu oko nas. Pretpostavljajući da su se ova tela kretala ravnomerno promenljivo, tvoj zadatak je da izračunaš ubrzanja i da ih u novoj tabeli poređaš od najmanjeg ka najvećem.

43. Равномерно убрзавајући из стања мировања, тело пређе 100 m за 10 s. Колика је крајња а колика средња брзина кретања тела?

43. Ravnomerno ubrzavajući iz stanja mirovanja, telo pređe 100 m za 10 s. Kolika je krajnja a kolika srednja brzina kretanja tela?

44. Одреди пређене путеве, при равномерно променљивом кретању у трајању од 5 s, ако:

    а) је тело убрзало из стања мировања до брзине од 10 m/s;

б) се тело зауставило, а имало је почетну брзину од 10 m/s.

44. Odredi pređene puteve, pri ravnomerno promenljivom kretanju u trajanju od 5 s, ako:

a) je telo ubrzalo iz stanja mirovanja do brzine od 10 m/s;

b) se telo zaustavilo, a imalo je početnu brzinu od 10 m/s.

45. Одредити времена равномерно променљивог кретања, при коме је пређен пут од 100 m, ако:

      а) је тело из стања мировања убрзало до брзине од 20 m/s;

      б) се тело зауставило, а имало је почетну брзину од 20 m/s.

45. Odrediti vremena ravnomerno promenljivog kretanja, pri kome je pređen put od 100 m, ako:

a) je telo iz stanja mirovanja ubrzalo do brzine od 20 m/s;

b) se telo zaustavilo, a imalo je početnu brzinu od 20 m/s

46. У табели испод, дати су пређени путеви у свакој секунди кретања спринтера Јусаина Болта, рекордера у трци на 100 m. На основу датих података израчунај недостајуће вредности средње брзине. Нацртај график пређеног пута и график средње брзине у зависности од времена.

46. U tabeli ispod, dati su pređeni putevi u svakoj sekundi kretanja sprintera Jusaina Bolta, rekordera u trci na 100 m. Na osnovu datih podataka izračunaj nedostajuće vrednosti srednje brzine. Nacrtaj grafik pređenog puta i grafik srednje brzine u zavisnosti od vremena.

47. Ауто је кочио равномерно успоравајући успорењем од 2 m/s² при чему је прешао пут од 32 m за време од 2 s. Колика му је била почетна а колика крајња брзина?

47. Auto je kočio ravnomerno usporavajući usporenjem od 2 m/s2 pri čemu je prešao put od 32 m za vreme od 2 s. Kolika mu je bila početna a kolika krajnja brzina?

48. Кренувши из стања мировања тело равномерно убрзава 5 s, а онда се још 10 секунди креће постигнутом брзином. Ако је укупан пређен пут 100m, одредити убрзање на првом делу пута и постигнуту брзину на крају пута.

48.Krenuvši iz stanja mirovanja telo ravnomerno ubrzava 5 s, a onda se još 10 sekundi kreće postignutom brzinom. Ako je ukupan pređen put 100m, odrediti ubrzanje na prvom delu puta i postignutu brzinu na kraju puta?

49. У табели су дате брзине тениске лоптице при сервису Новакa Ђоковића. Нацртај график зависности брзине од времена и одреди брзање лоптице.

49. U tabeli su date brzine teniske loptice pri servisu Novaka Đokovića. Nacrtaj grafik zavisnosti brzine od vremena i odredi brzanje loptice.

50. Аутобус се кретао брзином од 72 km/h у тренутку када је возач уочио знак ограничења брзине од 40 km/h који се налазио на удаљености од 50 m. Хоће ли возач успети да смањи брзину на дозвољену до тренутка када дође до знака, ако је аутобус почео равномерно да успорава успорењем од 2 m/s²?

50. Autobus se kretao brzinom od 72 km/h u trenutku kada je vozač uočio znak ograničenja brzine od 40 km/h koji se nalazio na udaljenosti od 50 m. Hoće li vozač uspeti da smanji brzinu na dozvoljenu do trenutka kada dođe do znaka, ako je autobus počeo ravnomerno da usporava usporenjem od 2 m/s²?

51. Алекса почиње из стања мировања спуштање тротинетом низ низбрдицу равномерно убрзаним кретањем. На крају низбрдице одмах почиње узбрдица истог нагиба и дужине као низбрдица. Утврдио је да су времена кретања и на низбрдици и на узбрдици једнака и износе по 2 s. Ако су дужине низбрдице и узбрдице исте и износе по 10 m, запитао се које су још величине једнаке. Ти имаш задатак да одредиш: Интензитете оба убрзања, крајњу брзину на низбрдици и почетну брзину на узбрдици, као и средње брзине на низбрдици и узбрдици. На крају израчунај средњу брзину кретања дуж целог пута.

51. Aleksa počinje iz stanja mirovanja spuštanje trotinetom niz nizbrdicu ravnomerno ubrzanim kretanjem. Na kraju nizbrdice odmah počinje uzbrdica istog nagiba i dužine kao nizbrdica. Utvrdio je da su vremena kretanja i na nizbrdici i na uzbrdici jednaka i iznose po 2 s. Ako su dužine nizbrdice i uzbrdice iste i iznose po 10 m, zapitao se koje su još veličine jednake. Ti imaš zadatak da odrediš: Intenzitete oba ubrzanja, krajnju brzinu na nizbrdici i početnu brzinu na uzbrdici, kao i srednje brzine na nizbrdici i uzbrdici. Na kraju izračunaj srednju brzinu kretanja duž celog puta.